DIŠI I OPUSTI SE

Svesnost disanja

Tok disanja kroz telo je najevidentnija manifestacija energije koja nas održava u životu.
U jogi postoji čitav niz tehnika koje se bave disanjem i osvešćivanjem disajnog toka (pranayame).
Razvijanje svesnog disanja i veze izmedju disanja , tela, uma i emocija doprinosi boljem sagledavanju toga ko smo u stvari, i kako reagujemo u raznim životnim situacijama.
Ako prihvatimo  jogu kao proces ujedinjenja daha, tela , uma i duha – a u svrhe povezivanja sa sadašnjim trenutkom, kao izvorom skrivene energije – onda je dah  svakako osnovni element joga prakse.

Najjednostavniji način da započnemo opažanje disanja jeste svedočenje potpuno prirodnog, spontanog disajnog toka.  Zatim, svesnost prenesemo na abdomen.
Ili iz ležeceg položaja na ledjima , ili iz sedećeg položaja sa pravom kičmom, zatvorenih očiju usmerimo pažnju na područje stomaka.
Možemo postaviti ruke na njega - obe šake blago prislonjene. Usmerena pažnja na pokrete stomaka pri svakom udisaju i izdisaju treba da deluje opuštajuce.
Dok udišemo stomak se širi i možemo to osetiti pod rukama, a dok izdišemo blagom kontrakcijom stomačnih mišica izbacujemo vazduh napolje.
Ako se prvi put susrećete sa ovom tehnikom vremenom ćete svakako osetiti dobrobiti.
Ovo duboko disanje karakteriše širenje abdomena, a ne grudi pri disanju. Obično se smatra zdravijim i punijim načinom za unošenje kiseonika i često se koristi kao terapija za hiperventilaciju, anksiozne poremećaje , mucanje …

Ako se u toku vežbanja pojave misli ili senzacije uočimo kako to utiče na šablon disanja i obrnuto. Kako disanjem možemo uticati na opuštanje i otpuštanje uznemiravajućih ili konfuznih misli i osećanja.
Nakon nekoliko ciklusa  udisaja i izdisaja , možemo pokušati sa nežnim produbljivanjem daha. Dok posmatramo dah mozemo uočiti da on ponekad ne teče tako glatko, da osećamo neku vrstu blokade ili da je neujednačen. Ne brinemo, samo nastavimo sa namerom da ujednačimo udisaj i izdisaj, na nežan, neagresivan nacin.  Napravimo od vežbe opuštajući tok pri kojem se udisajem svesno energiziramo , a izdisajem šaljemo dalje od nas sve tenzije i napetosti iz tela i uma.
Primetimo  da svesnim disanjem možemo izmeniti  ili kontrolisati nepoželjanu reakciju na stresnu situaciju, ali takodje moramo promeniti obrasce razmisljanja kako bi se osiguralo da se takva stanja ne nastavljaju. Ako samo izmenimo disanje ali nastavimo sa istim starim mislima, nepoželjna raspoloženja ce se brzo vratiti.
Usmeravanje pažnje na dah i kontrola istog može nam obezbediti instant pauzu i smanjenje ponekad izbezumljene mentalne aktivnosti.  
Na taj način ćemo naučiti da centriramo svoju pažnju i usmerimo je na ono sto je zaista dobro za sve u datom trenutku.

Na početku je dovoljno minut ili dva svesnog abdominalnog disanja, nema potrebe forsirati stvari.  Vremenom će nam vežba postati prijatnija i imaćemo više strpljenja. Važno je da istrajemo u svakodnevnoj praksi, jedan dan pravilnog disanja neće napraviti veliku razliku. 

Neki ljudi dožive pospanost (uzgred, ovo je odlican način za uspavljivanje). Ovom pospanošću naše telo pokušava da uhvati korak sa odmorom i relaksacijom koja mu je tako dugo uskraćivana.

Vežbe disanja su jedan od najlakših metoda oslobadjanja od stresa i na raspolaganju su nam, potpuno besplatno. Mozda je čudno da mislimo da moramo da naučimo kako se pravilno diše, na kraju krajeva disanje bi trebalo da teče prirodno za sve nas.

Medjutim, kada smo pod stresom disanje se menja, naš organizam se priprema za borbu i opstanak ( a, dobro nam je poznat i stres kojem se izlažemo dok udobno sedimo ili mislimo da se opuštamo gledajuci  tv i ne pomerajući nijedan misic na telu , svojim briznim mislima ili strahovima u telu proizvodimo isti hemijski odgovor na stresnu situaciju, kao da se ona zaista odigrava).

Na kraju,
"Kao što nas naša duša, koja je vazduh, drži na okupu, tako isto i dah i vazduh obuhvataju ceo svet".
 Džon Barnet, rani grčki filozof 

Možda sa nekim narednim udisajem udahnemo inspiraciju iz Univerzuma i nastavimo sa osmehom kroz dan ...